U poslednjih nekoliko godina, svet automobilske industrije bio je preplavljen ambicioznim planovima za razvoj električnih automobila i autonomnih vozila. Cilj je bio ubrzati prelazak na održivije i ekološki prihvatljivije opcije koje bi smanjile emisiju štetnih gasova, posebno u urbanim sredinama. Mnoge zemlje i proizvođači su najavljivali zabrane prodaje novih dizel i benzinskih automobila, čime bi se otvorio put za bržu elektrifikaciju voznog parka. Dizel motori su, pre svega, bili na meti zbog visokih emisija azotnih oksida (NOx) i štetnih čestica, a samim tim i negativnog uticaja na kvalitet vazduha. Zbog toga je smanjenje njihove upotrebe bilo ključni deo globalne strategije za poboljšanje životne sredine i smanjenje klimatskih promena.

Međutim, uprkos ovim planovima i rastućem pritisku, dizel i benzinski motori su i dalje prisutni na tržištu, zahvaljujući nizu faktora koji im omogućavaju opstanak u konkurenciji sa novim tehnologijama, a u nastavku teksta ćemo se baviti tim faktorima.

Efikasnost i poboljšanje tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem

Jedan od ključnih faktora koji omogućava opstanak dizel i benzinskih motora je stalno unapređenje tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem. Proizvođači automobila ulažu značajne resurse u razvoj naprednijih motora koji su efikasniji, snažniji i ekološki prihvatljiviji nego ikada pre. Moderni dizel i benzinski motori sada imaju sofisticirane sisteme za upravljanje sagorevanjem, optimizovane turbine i napredne sisteme za kontrolu emisija, kao što su filteri čestica i katalizatori, koji značajno smanjuju emisiju štetnih gasova.

Navike i otpor prema promenama

Navike vozača su ključni faktor koji utiče na opstanak dizel i benzinskih motora. U Srbiji, gde je tradicija vožnje automobila s unutrašnjim sagorevanjem duboko ukorenjena, prelazak na električne automobile predstavlja značajan mentalni šok. Prosečan vozač ceni pouzdanost, jednostavnost održavanja i dostupnost servisa za svoj dizel ili benzinski automobil. Da podjednostavimo, ne bi naš čovek menjao svog mehaničara ili vreme sa kumom koji kao nešto zna o autu pa zajedno popravljaju uz pivce nedeljom popodne u zamenu za električni automobili. Za mnoge je električni automobili  dalje  egzotična i skupa opcija. Nedostatak razvijene infrastrukture za punjenje, posebno u ruralnim oblastima, dodatno pojačava otpor prema promeni.

Cena kao ograničenje za kupovinu električnih automobila

Jedan od najvećih izazova za prelazak na električna vozila je njihova cena. Iako se tehnologija razvija, električni automobili su i dalje skuplji od tradicionalnih opcija. Subvencije i podsticaji postoje, ali nisu dovoljno motivišući za prosečnog kupca koji se suočava s visokim troškovima života. U situaciji gde je cena ključni faktor pri donošenju odluka, većina vozača će i dalje birati dizel ili benzinski automobil jer je to ekonomski isplativije. Osim toga, troškovi zamene baterija i pitanja dugoročne izdržljivosti električnih vozila dodatno utiču na percepciju da su ova vozila preskupa u poređenju sa tradicionalnim opcijama.
U ovom kontekstu, jasno je da će prosečni Srbin preći na električna vozila tek kada budu dostupna po ceni sličnoj dizel i benzinskim modelima i kada infrastruktura i podrška budu na nivou koji omogućava jednostavnu i bezbrižnu vožnju.

Dugovečnost SUS motora 

Dugotrajnost  tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem predstavlja još jedan važan faktor koji doprinosi njihovom opstanku na tržištu. Dizel i benzinski motori su razvijani i usavršavani decenijama, što je rezultiralo izuzetno izdržljivim i pouzdanim mašinama koje vozači poznaju i u koje imaju poverenja. Za razliku od električnih vozila, za koje se tehnologija baterija i drugih komponenti još uvek brzo menja i unapređuje, motori s unutrašnjim sagorevanjem nude poznato iskustvo koje ne zahteva velike prilagođavanja u vožnji i održavanju. Vozači su već upoznati sa mehaničkim karakteristikama ovih motora, što znači da znaju kako da se nose sa manjim kvarovima, često i sami, bez potrebe za odlaskom u servis. Ova dugogodišnja tradicija i osećaj sigurnosti koji pruža poznata tehnologija čine da se mnogi vozači teže odlučuju na promenu i ostaju verni starim, proverenim rešenjima.

Zaključak :

I dok svet ubrzano prelazi na električna vozila, mi se još uvek držimo svojih dizel i benzinskih ljubimaca kao da su deo porodice. U Norveškoj je ove godine na primer prodato samo 47 automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Možda, ali samo možda, kako vreme prolazi, a tehnologija napreduje, počnemo gledati na električne automobile s manje sumnje, a više sa znatiželjom. Možda ćemo jednog dana  svoje stare, dobro poznate mašine ostaviti nostalgiji i prepustiti se tihoj, ekološkoj vožnji u budućnosti. Do tada, neka naši SUS motori bruje i dalje,  a svaki kvar će se rešiti uz čašicu razgovora sa majstorom. 

Ukoliko nemate svoj automobil, tu smo da vam olakšamo putovanje! Kako bi našim klijentima pružili maksimalno profesionalnu uslugu obezbedili smo preko 70 novih tipova vozila. Pozovite nas +381 63 495 495 ! 

Fotografije :

https://unsplash.com/photos/timelapse-photography-of-green-suv-on-road-r_I6Y3eFrXE

https://www.unirent.rs/rent-a-car-vozilo.php?vozilo=134

https://unsplash.com/photos/man-driving-car-during-golden-hour-IAc1x02D9K0

 

---

Tagovi: dizel i benzinski motori | nove tehnologije