RENT A CAR AERODROM BEOGRAD 
U poslednjih nekoliko godina, svet automobilske industrije bio je preplavljen ambicioznim planovima za razvoj električnih automobila i autonomnih vozila. Cilj je bio ubrzati prelazak na održivije i ekološki prihvatljivije opcije koje bi smanjile emisiju štetnih gasova, posebno u urbanim sredinama. Mnoge zemlje i proizvođači su najavljivali zabrane prodaje novih dizel i benzinskih automobila, čime bi se otvorio put za bržu elektrifikaciju voznog parka. Dizel motori su, pre svega, bili na meti zbog visokih emisija azotnih oksida (NOx) i štetnih čestica, a samim tim i negativnog uticaja na kvalitet vazduha. Zbog toga je smanjenje njihove upotrebe bilo ključni deo globalne strategije za poboljšanje životne sredine i smanjenje klimatskih promena.
Međutim, uprkos ovim planovima i rastućem pritisku, dizel i benzinski motori su i dalje prisutni na tržištu, zahvaljujući nizu faktora koji im omogućavaju opstanak u konkurenciji sa novim tehnologijama, a u nastavku teksta ćemo se baviti tim faktorima.
Jedan od ključnih faktora koji omogućava opstanak dizel i benzinskih motora je stalno unapređenje tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem. Proizvođači automobila ulažu značajne resurse u razvoj naprednijih motora koji su efikasniji, snažniji i ekološki prihvatljiviji nego ikada pre. Moderni dizel i benzinski motori sada imaju sofisticirane sisteme za upravljanje sagorevanjem, optimizovane turbine i napredne sisteme za kontrolu emisija, kao što su filteri čestica i katalizatori, koji značajno smanjuju emisiju štetnih gasova.
Navike vozača su ključni faktor koji utiče na opstanak dizel i benzinskih motora. U Srbiji, gde je tradicija vožnje automobila s unutrašnjim sagorevanjem duboko ukorenjena, prelazak na električne automobile predstavlja značajan mentalni šok. Prosečan vozač ceni pouzdanost, jednostavnost održavanja i dostupnost servisa za svoj dizel ili benzinski automobil. Da podjednostavimo, ne bi naš čovek menjao svog mehaničara ili vreme sa kumom koji kao nešto zna o autu pa zajedno popravljaju uz pivce nedeljom popodne u zamenu za električni automobili. Za mnoge je električni automobili dalje egzotična i skupa opcija. Nedostatak razvijene infrastrukture za punjenje, posebno u ruralnim oblastima, dodatno pojačava otpor prema promeni.
Jedan od najvećih izazova za prelazak na električna vozila je njihova cena. Iako se tehnologija razvija, električni automobili su i dalje skuplji od tradicionalnih opcija. Subvencije i podsticaji postoje, ali nisu dovoljno motivišući za prosečnog kupca koji se suočava s visokim troškovima života. U situaciji gde je cena ključni faktor pri donošenju odluka, većina vozača će i dalje birati dizel ili benzinski automobil jer je to ekonomski isplativije. Osim toga, troškovi zamene baterija i pitanja dugoročne izdržljivosti električnih vozila dodatno utiču na percepciju da su ova vozila preskupa u poređenju sa tradicionalnim opcijama.
U ovom kontekstu, jasno je da će prosečni Srbin preći na električna vozila tek kada budu dostupna po ceni sličnoj dizel i benzinskim modelima i kada infrastruktura i podrška budu na nivou koji omogućava jednostavnu i bezbrižnu vožnju.
Dugotrajnost tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem predstavlja još jedan važan faktor koji doprinosi njihovom opstanku na tržištu. Dizel i benzinski motori su razvijani i usavršavani decenijama, što je rezultiralo izuzetno izdržljivim i pouzdanim mašinama koje vozači poznaju i u koje imaju poverenja. Za razliku od električnih vozila, za koje se tehnologija baterija i drugih komponenti još uvek brzo menja i unapređuje, motori s unutrašnjim sagorevanjem nude poznato iskustvo koje ne zahteva velike prilagođavanja u vožnji i održavanju. Vozači su već upoznati sa mehaničkim karakteristikama ovih motora, što znači da znaju kako da se nose sa manjim kvarovima, često i sami, bez potrebe za odlaskom u servis. Ova dugogodišnja tradicija i osećaj sigurnosti koji pruža poznata tehnologija čine da se mnogi vozači teže odlučuju na promenu i ostaju verni starim, proverenim rešenjima.
I dok svet ubrzano prelazi na električna vozila, mi se još uvek držimo svojih dizel i benzinskih ljubimaca kao da su deo porodice. U Norveškoj je ove godine na primer prodato samo 47 automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Možda, ali samo možda, kako vreme prolazi, a tehnologija napreduje, počnemo gledati na električne automobile s manje sumnje, a više sa znatiželjom. Možda ćemo jednog dana svoje stare, dobro poznate mašine ostaviti nostalgiji i prepustiti se tihoj, ekološkoj vožnji u budućnosti. Do tada, neka naši SUS motori bruje i dalje, a svaki kvar će se rešiti uz čašicu razgovora sa majstorom.
Fotografije :
https://unsplash.com/photos/timelapse-photography-of-green-suv-on-road-r_I6Y3eFrXE
https://www.unirent.rs/rent-a-car-vozilo.php?vozilo=134
https://unsplash.com/photos/man-driving-car-during-golden-hour-IAc1x02D9K0
Jesen je godišnje doba koje sa sobom nosi brojne promene, ne samo u prirodi, već i u našem raspoloženju i svakodnevnim obavezama. Nakon letnjih meseci, dugih toplih dana, opuštanja na godišnjim odmorima, dolazak jeseni često prati osećaj melanholije. Dani postaju kraći, temperature su niže, a tmurni, kišni dani postaju sve češći. Takve promene utiču na psihičko stanje mnogih ljudi – osećaj umora, gubitak energije i nervoza postaju svakodnevni pratioci.
Postoje više opcija za odlazak na dugačko putovanje. Da li će da se izabere vožnja svog sopstvenog vozila ili iznajmljivanje novog, udobnog i pouzdanog automobila zavisi od dužina puta, vrsta i stanje saobraćajnica, strosti i stanja vozila, ali i od ličnih želja i potreba.
Najbolji automobili sa sedam sedišta su nešto poput švajcarskog noža, ali u svetu automobila. Opremljeni su za svaku priliku, sa svestranim i prostranim enterijerima koji imaju dovoljno prostora za sve što je jednoj porodici potrebno. Ako tražite odličan automobil sa sedam sedišta, postoji veliki broj fantastičnih vozila koja možete odabrati, a ovo su najbolji modeli za 2024. godinu...
