RENT A CAR AERODROM BEOGRAD   whatspp   viber

Rent a car blog

150 godina istorije semafora

150 godina istorije semafora

Možda ne razmišljate mnogo o semaforima koje viđate svaki dan ali, verovali ili ne, semafori imaju istoriju dugu više od 150 godina. Postali su toliko normalan deo naše svakodnevice, da i ne pomišljamo na to da ih nekada nije bilo. Ali ako smo vas zainteresovali za temu, ostanite sa nama, na ovom kratkom putovanju kroz istoriju semafora, da vidimo kako je evoluirao do složenog sistema kakav danas poznajemo.

Gde je sve počelo?

Prvi semafori zapravo nisu korišćeni za automobile. Pre nego što su automobili uopšte krenuli na put, ljudima je bio potreban način da kontrolišu saobraćajne gužve. Da, saobraćajne gužve pre 150 godina deluju sasvim nestvarno, ali nije baš da ih nije bilo.

Konjske zaprege i pešaci kretali su se gradskim ulicama haotično, često izazivajući nesreće. I kako su 1800-te godine dovodile sve više ljudi u velike gradove, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je nešto moralo da se preduzme. Prema podacima zvaničnih institucija, prvi semafor je dizajnirao i predložio britanski inženjer železnice Džon Pik Najt (John Peake Knight).

Najt je dizajnirao svetla koja su bila istog dizajna kao i oznake koje se koriste na železnici, sa korišćenjem semaforskih krakova koji su se mogli ručno kontrolisati, da bi se pomerali gore-dole. Ovi krakovi su korišćeni za kontrolu saobraćajne signalizacije, koja bi bila postavljena na prometnim raskrsnicama.

Najtova svetla bila su na gas, i kontrolisala ih je lokalna policija, a prvi ovakav semafor postavljen je ispred zgrade parlamenta u Londonu, 10. decembra 1868. godine.

„Ruke“ semafora korišćene su tokom dana, da signaliziraju svakoj strani saobraćaja da se zaustavi. Dok su tokom večeri, policajci ručno palili crvena ili zelena svetla, da signaliziraju kočijašima da zaustave zapregu, ili krenu. Najt je odabrao crvenu kao znak za zaustavljanje, kao boju koja predstavlja znak opasnosti, dok je zelenu izabrao zbog njenih umirujućih kvaliteta, za kretanje.

Ali, kako su svetla na gas nestabilna, ovi rani saobraćajni signali izazivali su ozbiljne povrede i nesreće, kada bi eksplodirali ili se zapalili. I nije prošlo mnogo vremena, a Najtov dizajn je već bio proglašen opasnim za javno zdravlje, pa tako i zabranjen.

Inovacija kroz električnu energiju

Nedugo nakon što je u Londonu viđen prvi semafor, svet je počeo ubrzano da se razvija. Nastupila je industrijalizacija, tako da su gradovi postali prenaseljeni, ali ovo je doba inovacija, kao i pronalaska automobila. Sa povećanim brojem ljudi i saobraćaja, morao je postojati i bolji saobraćajni sistem za kontrolu. I tako su se, 1900-ih godina, inovacije susrele sa tehnologijom i neophodnošću.

Kako prenosi kanal „History“, američki policajac po imenu Lester Vajer (Lester Wire), došao je na ideju za prvi električni semafor. Njegov dizajn je postao osnova za savremeni saobraćajni setem, kakav danas poznajemo. Iako su korišćena svetla bila električna, ovim modelom su policajci i dalje upravljali ručno.

Dakle, prvi električni semafor, koji je evoluirao u onaj koji poznajemo danas, postavljen je u Klivlendu, država Ohajo, SAD, 5. avgusta 1914. godine. A prvi, poptuno automatizovani semafor uveden je u San Francisku, samo tri godine kasnije – 1917. godine. Ovi prvi semafori imali su samo crvena i zelena svetla, sa zujalicom koja bi se oglasila da bi označila promenu svetla.

A kako su semafori evoluirali?

Današnji semafori i dalje koriste isti dizajn, koji su skovali Potts i Morgan, sa tri iste boje. Ali ljudi još uvek pronalaze načine da ih poboljšaju, kao i sistem koji stoji iza toga od kada je debitovao, 1920-ih godina.

Nekadašnji semafori radili su jednostavno, tako što su svako svetlo menjali u određenim vremenskim intervalima, što je na kraju dovelo do zagušenja saobraćaja u nekim oblastima. To je pokušao da reši pronalazač Čarls Adler mlađi (Charles Adler Jr.), koji je kreirao sistem koji je reagovao na trube vozila, radi promene svetla, onda kada je bilo potrebno. A ovo je na kraju dovelo do očiglednih problema sa bukom.

1960-ih godina, sistemi saobraćajne signalizacije su postali kompjuterizovani, zajedno sa mnogo briljantnih inovacija toga doba. Sada su konačno mogli da prate saobraćaj i da se menjaju automatski, na osnovu kompjuterskog softvera.

Svetla koja danas koristimo, nisu se drastično promenila, ali su poboljšana, kako je bolja tehnologija postala dostupna. Današnji semafori mogu da prate saobraćaj, vreme, lokacije, vremenske prilike i hitne slučajeve, i da u skladu s tim, podešavaju svetla.

I to bi bilo to...

Danas su semafori toliko postali deo naše svakodnevice, da o njima više ne razmišljamo, osim kada stojimo u koloni, za vreme crvenog svetla, nervirajući se što predugo traje. Jer, u zavisnosti od situacije, neki semafori drže duže, a neki kraće, što vozači dobro znaju i uglavnom pamte kako koji funkcioniše, bar na onim relacijama koje svakodnevno koriste, vozeći svoje automobile.

Ali, ako nemate svoj, možda ćete poželeti da iznajmite neki iz bogatog voznog parka rent a car agencije Unirent. Naše ljubazno osoblje, uvek je tu za vas, a nama preostaje još jedino da vam u ime cele agencije Unirent poželimo srećan put! I naravno, poštujte saobraćajnu signalizaciju.


Komentari ()

Dodajte komentar



Pročitajte i ove tekstove

Akvaplaning - kako ga izbeći i kako reagovati, gume

Akvaplaning - kako ga izbeći i kako reagovati, gume

Nakon jakih padavina i oluja, na putevima se pojavljuje veća količina vode koja utiče i na sigurnost i bezbednost vožnje. Javlja se takozvani akvaplaning. Šta je akvaplaning, kako ga izbeći i kako reagovati ako se ipak naleti na veću količinu vode.


Pročitajte više

Boje automobila koje su u trendu i najtraženije na tržištu

Boje automobila koje su u trendu i najtraženije na tržištu

Svake godine, počevši još od daleke 1953. godine, kompanija Axalta, koja je jedan od vodećih snabdevača boja za automobilsku industriju pravi istraživanje na temu koje boje automobila su najtraženiji i najaktuelnije.  Što se tiče celokupnog tržišta bela je i dalje dominantna. Jedan od najvećih razloga je to što  bela odbija sunčevu toplotu, a naravno da utiče i ekonomski momenat jer  za nju nije potrebna posebna doplata. Prema Axalti, 35 posto prodatih automobila prošle godine bilo je sa belom bojom. Posle bele po popularnosti slede  crna, tamno siva i srebrno siva.


Pročitajte više

Iznjamljivanje vozila sa ili bez vozača za preduzeća

Iznjamljivanje vozila sa ili bez vozača za preduzeća

​​​​​​​Preduzeća za svoje aktivnosti više ili manje često koriste vozila. Ako im ne treba stalna flota vozila, nego su im vozila nužna povremeno, samo u nekim posebnim prilikama nema potrebe da investiraju u njihovu nabavku i angažovanje stalnih vozača. Za te namene je iznajmljivanje vozila, sa ili bez vozača, veoma praktično, efikasno i jeftino rešenje.


Pročitajte više