Žurite negde, uskačete u svoj autmobil, palite motor i krećete. Ali ne, navikli ste da malo zagrevate motor i da ga pustite da malo radi u leru.

Da li je ovakvo zagrevanje potrebno ili ne? Pokušali smo da u ovom tekstu damo odgovor.

 

Šta je „hladan start“?

Kada se upali motor vozila, on je još uvek hladan i nije postigao optimalnu temperaturu, pa otuda i termin „hladni start“. Na početku motor radi u praznom hodu na višem broju obrtaja pre nego što se smiri. Za to vreme motor se dovodi na potrebnu radnu temperaturu a svi njegovi podsistemi i komponente se podmazuju i spremaju za rad.

Zagrevanje motora je posebno važno kada je vreme napolju hladno.

 

Koliko dugo motor treba da se zagreva?

Mišljenja su podeljena. Ima vozača koji se ne obaziru na hladan motor i odmah startuju svoje vozilo, pažljiviji smatraju da je zagrevanje od vitalnog značaja za produženje životnog veka motora, i ostavljaju ga da radi u praznom hodu dosta dugo.

Zagrevanje motora je koncept iz vremena kada su većina motora imali karburatore. Karburatori su zaduženi da naprave optimalnu smesu goriva i vazduha koja se ubacuje u cilindre motora kako bi tamo sagorela i dala potrebnu energiju.  

Problem se javlja kada je vazduh hladan i gušći pa je ova smesa siromašnija, i manje zapaljiva. Siromašnija smeša ne daje dovoljno veliku snagu motoru i potrebno je da vozilo radi neko vreme u leru kako bi dostigao potrebne performanse.

Novi motori nemaju karburatore nego direktno ubrizgavaju gorivo i koriste elektronske senzore da automatski podese najbolji odnos vazduha i goriva. Ovi senzori stalno prilagođavaju ovaj odnos, motor je uvek u optimalnoj radnoj temperaturi i može odmah da startuje u svim uslovima.

Još jedan razlog za zagrevanjem starijih motora je karakteristika benzina da sporije isparava kada je motor hladan. U tom slučaju u cilindre za sagorevanje dospeva previše goriva, višak dolazi do zidova cilindra i pošto se radi o dobrom rastvaraču, rastvara zaštitni sloj ulja koji podmazuje zidove cilindra. Bez te zaštite, klipovi se taru o zidove cilindara i tako se oštećuju.

Kod savremenih motora to je rešeno na drugačiji način i podmazivanje se završava za manje od dvadeset sekundi od pokretanja motora (za to vreme mogu se podesiti retrovizori i zakopčati zaštitni pojasi).

Zagrevanje i rad u praznom hodu ne zahtevaju ni savremeni dizel motori, koji su ranije tražili dosta dugo zagrevanje, posebno po hladnom vremenu. Danas su i oni opremljeni elektronikom i senzorima koji im pomažu da veoma brzo dostignu potrebnu radnu temeperaturu. Zagrevanje i duži rad hladnog dizel motora u praznom hodu je čak i štetan, može izazvati brže začepljenje filtera i nakupljanje čađi u usisnim granama.

Kod savremenih vozila, preporuka proizvođača je da se umesto zagrevanja u praznom hodu, polako vozi pet do deset minuta. Vožnja omogućava motoru da se brže zagreje nego kada radi u praznom hodu.

Novi modeli koriste grejače bloka motora. Ovi grejači (čija je prva primena bila kod kamiona) se koriste za zagrevanje motora i motornog ulja i pripremu vozila za vožnju u ekstremno hladnim uslovima. Oni smanjuju rizik od oštećenja usled hladnog starta i rada u praznom hodu. Nakon upotrebe grejača, ulje brzo dostigne idealnu radnu temperaturu.

 

Zašto je rad motora u praznom hodu loš

U praznom hodu, motor koristi gorivo i pokreće sisteme kao što su klima uređaji, raznu elektroniku i akumulator. Ali pošto ne radi na optimalnoj temperaturi, gorivo ne sagoreva u potpunosti i ostaje u izduvnom sistemu. Zbog toga, potrošnja goriva nije ekonomična i nepotrebno se troši više goriva. Motor koji radi u praznom hodu do deset minuta troši 20% više goriva. Uz to u vazduh se emituje više ugljen-dioksida.

Duži rad u praznom hodu može da dovede do habanja motora i potencijalnog oštećenja.

 

Zagrevanje vozila i hladno vreme

Ali ponekad je i savremenim vozilima potrebno zagrevanje, najčešće zimi i u predelima gde vladaju ekstremne hladnoće. U ovim uslovima motori ne mogu da dostignu potrebnu radnu temepraturu i ne mogu da se pokrenu. Razloga ima nekoliko:

Akumulator - zbog sporijih hemijskih reakcija u akumulatoru  proizvodi se manje struje.

Gušće motorno ulje - kada je motor hladan, motorna ulja imaju veću viskoznost i ne mogu kvalitetno da podmazuju klipove, ventile, ležajeve i ostale komponente, motor se teže “okreće”, akumulator i starter (anlaser) se dodatno opterećuju. Ako se broj obrtaja poveća pre nego što dođe do pravilnog podmazivanja, motor se dugoročno može i oštetiti.

Gorivo – ako zimi u creva za gorivo uđe voda, ona će se zamrznuti i blokiraće njegov protok. Dizel gorivo po hladnom vremenu se želati što takođe može izazvati probleme pri pokretanju.

Praktični razlozi - zimi vozači ostavljaju svoje vozila da rade u praznom hodu kako bi zagrejali kabinu, sedišta, odledili prozore pomoću grejača i slično.

 

Zaključak

Zaključak je da nova vozila nemaju potrebu za zagrevanjem. Oni su opremljena tehnološkim rešenjima koja vrše podmazivanje i postizanje funkcionalne radne temperature u roku od dvadesetak sekundi.

Rent a car agencije, koje imaju nova vozila, stalno opominju svoje klijente da ne treba da zagrevaju njihova vozila.

Nedostaci zagrevanja motora u praznom hodu su brže sagorevanje motornog ulja, češće servisiranje, pražnjenje akumulatora, veća potrošnju goriva, mogućnost oštećivanja motora.

Ako imate staro vozilo obavezno ga zagrejte, ako imate novo, onda nemojte, možda napravite veću štetu od koristi.

Šta vi mislite o ovoj temi? Podelite svoja razmišljanja i iskustva u komentarima.

---

Tagovi: zagrevanje motora | hladan start | vožnja u leru | zagrevanje motora pre vožnje