RENT A CAR AERODROM BEOGRAD 
Termin "konjska snaga" često se koristi. Verovatno ste ga čuli u brojnim reklamama za automobile, filmovima i televizijskim emisijama. Danas se čak koristi i u reklamama za motorne testere i kosilice. Ipak, možda još uvek niste sigurni koji je njen pravi značaj. U ovom tekstu bavimo se temom kako je nastao termin “konjska snaga” i šta on tačno označava. Kakav ona značaj ima za performanse jednog automobila?
Čini se da ljubitelji brzina ovaj termin često uzimaju “zdravo za gotovo”, tako da većina i ne zna šta ona zaista znači. Pa, ako smo vas zainteresovali za ovu temu, nastavite da čitate.
Kada neko kaže da motor njegovog automobila ima X stotina konjskih snaga, o čemu zaista govori? Da li to znači da bi vam trebalo isto toliko fizičkih konja, da bi vaš automobil dostigao istu brzinu? Pa, nije baš tako. Zato ćemo početi od početka, jer da bismo zaista razumeli odnos između konja i motora, potrebna nam je kratka lekcija iz istorije.
Džejms Vat bio je genijalni pronalazač i inženjer iz XVIII veka, čije je preobražavanje parnog motora zaradilo titulu oca industrijske revolucije. Na tržištu doslovno vođenom konjima, ljudi su imali teškoće da shvate koliko je Vatov parni motor bio bolji, pa je morao da pronađe zajedničku meru između konja i motora, kako bi izmerio korist koju je njegov motor mogao da pruži čovečanstvu.
A počeo je posmatranjem mlinarskih konja koji su okretali ogromne krake mlinskog točka, stabilnom brzinom, satima, svakog dana. I to je prava definicija "radnog konja". Nakon nekih eksperimenata i proračuna, Vat je došao do merenja prosečne količine posla koji konj može da obavi za jedan minut, a ova nova jedinica, prikladno nazvana "konjska snaga", bila je Vatov novi marketinški alat. Konačno je imao način da prikaže snagu svog motora, objašnjavajući je snagom - konja.
U naučnim terminima, jedna konjska snaga ekvivalentna je 33.000 stopa/funti rada u jednom minutu (ili 550 stopa/funti rada u jednoj sekundi). To možete vizualizovati kao konja koji pomera težinu od 33 funte (oko 15 kg) preko razdaljine od 1.000 stopa (oko 305 metara) u jednom minutu. Ili pomera 1.000 funti (oko 454 kg) preko 33 stope (oko 10.5 metara) u jednom minutu.
Dakle, konjska snaga je važna, jer nam pomaže da procenimo potencijal automobila. U opštem smislu, što više konjskih snaga automobil ima, više potencijalnog posla može da obavi, a bila to brza vožnja, ili vuča velike težine, nije važno. U oba slučaja, dobićete objašnjenje šta je, u stvari, konjska snaga.
Fotografija: https://unsplash.com/photos/parked-vehicles-aZKJEvydrNM
Pa, to je praktično nemoguće objasniti “u dve reči”. Većina automobila na tržištu danas, obično se kreće u nekoliko različitih opsega konjskih snaga (KS) na osnovu vrste vozila. Zato imajte na umu da su ovi opsezi samo procene, jer ne postoji standardizacija u celoj industriji, koliko konjskih snaga bi vozilo trebalo da ima.
Tipični potrošački automobili, poput limuzina sa četvoro vrata, mogu da imaju između 100 i 200 KS. Neki kompaktni automobili mogu da budu malo ispod te cifre, dok srednje veliki i porodični automobili, poput vana ili SUV-a, mogu da budu na vrhu ovog opsega, pa i iznad njega.
Sportske limuzine i automobili mogu da se pohvale brojkama od preko 300 KS. Kamioni i veći SUV-ovi takođe mogu da imaju KS u opsegu od 300 do 400, budući da su im za vuču velike težine, potrebne i velike snage.
Super automobili su dizajnirani da pruže neuporedivu brzinu i snagu u jednom dizajnerskom paketu. Ovi automobili mogu da imaju 500, pa i više konjskih snaga ispod haube, za zaista uzbudljivu vožnju.
Konjska snaga automobila dobija veliku pažnju kod kupaca, i to je sasvim u redu, jer direktno govori o performansama jednog automobila. Iako neki ljudi veruju da više znači i bolje, maksimalni broj konjskih snaga možda i nije za svakoga. Zato je važno razmotriti svoje sopstvene potrebe, kako biste odredili koliko konjskih snaga je najbolje za vas. Dakle, vrlo individualna stvar.
Nadamo se da smo uspeli da objasnimo ovaj termin koji se često uzima “zdravo za gotovo”, bez razmišljanja o tome šta tačno predstavlja. A koristi se za označavanje snage i performansi svakog vozila, pa i ovog lepotana sa fotografije iznad (Volvo XC 90 Automatic 5+2 2.0 4x4), koji možete iznajmiti i iz naše ergele, tj. voznog parka, i koji ih ima zavidan broj. Više informacija o ovom modelu, možete pogledati na našem sajtu, a za sva vaša dodatna pitanja, naše ljubazno osoblje stoji vam na usluzi.
Srećan put, želi vam rent a car Unirent!
Naslovna fotografija: https://unsplash.com/photos/the-front-of-a-blue-mustang-parked-on-the-side-of-the-road-Up4VB9_T9BA
Zimski meseci donose posebnu čar putovanja, a Srbija, sa svojim prelepim planinama i modernim skijalištima, nudi savršene destinacije za ljubitelje snežnih radosti. U ovom tekstu, bavićemo se najboljom opcijom za odlazak na skijališta Srbije. Mi mislimo da je to rent a car Beograd, a nadamo se da ćete do kraja ovog teksta tako misliti i vi...
Beograd je mesto mnogo čega – neiscrpne energije, životnih prilika, poslovnih mogućnosti, dobre zabave, prefinjenog stila i nadaleko poznatog šarma. Glavni grad Srbije je destinacija gde svako može da pronađe svoju inspiraciju, da uživa u jedinstvenom spoju tradicije i modernog, da istražuje bogatu kulturnu scenu, da oseti toplinu našeg gostoprimstva. Pitanje se samo nameće: “zašto sve to ne doživeti iz perspektive iznajmljenog luksuznog automobila?”
Muzika i vožnja su za mnoge neraskidivi pojmovi. A da li ste razmišljali koja se muzika najviše sluša u javnom prevozu, ili koja je najbolja muzika za uživanje u iznajmljenom automobilu? Veliki je broj vozača koji ne mogu da zamisle da voze i prelaze kilometre bez zvuka omiljenih pesama. Ima naravno i onih koji uživaju u tišini motora i misli koje je prate. Dok jedni nalaze inspiraciju u radijskim emisijama ili nostalgičnim melodijama, drugi melodije doživljavaju kao neželjenu distrakciju. Ipak, za većinu, vožnja je prilika za beg u svet tonova, bilo da je to Balaševićev šapat o nekim davnim ljubavima, melanholične note koje prate kišni dan, etno melodije ili energični ritmovi moderne muzike.
