Kada se desi problem ili kvar na vozilu, ono mora da se odveze u servis na popravku. Mnogi vozači budu zatečeni kada od strane majstora budu bombardovani brojnim dodatnim pitanjima. Sva ta pitanja nisu bezraložna, nego su početak jednog didaktičnog i vrlo metodičnog procesa popravke koji ima za cilj da se tačno utvrde razlozi i priroda kvara na vozilu.

Ovaj proces treba da je poznat ne samo majstorima nego i samim vozačima, zato što može da se desi da moraju sami da rešavaju probleme na svom vozilu.

Pristup rešavanju kvarova na vozilu može da se podeli u 3 koraka:

 

KORAK 1. PRAĆENJE NEOUBIČAJENIH SIMPTOMA

Svaki vozač poznaje svoje vozilo. Kao prilikom bolesti kod ljudi, tako se i kod vozila kada se desi problem javljaju određeni sipmtomi. Kada se primete neoubičajeni zvuci, mirisi ili osećaji koji ranije nisu postojali, znači da nešto sa vozilom nije u redu. To može da bude buka, škripa, zveckanje, lupanje, pojava dima, neprijatni mirisi, gubitak snage motora, vibracije, teškoće u održavanju pravca, itd.

Ti simptomi moraju tačno da prenesu mehaničaru. On mora da zna:

• kada se znaci da nešto nije u redu javljaju (prilikom kočenja, ubrzavanja, na skretanjima, u gradskoj kreni-stani vožnji, itd.)
• njihov intenzitet i učestalost (javljaju se povremeno, retko ili veoma često),
• koliko dugo traju,
• kakvi su bili vremenski uslovi kada su se javili (da li je padala kiša ili sneg, da li je bilo hladno ili vrućina, da li je duvao snažan vetar i sl.),
• na kakvom putu su se desili (da li je bio pun rupa, neravan, strm, ravan ili sa mnogo krivina),
• da li se problem desio u gradu ili na otvorenom putu,
• da li se problemi javljaju kada motor radi ili kada je u mirovanju,

Evo jednog primera kako da majstorima najtačnije opišete vaš problem:

“Jutros kada sam išao na posao, na semaforu sam snažno pritisnuo papučicu kočnice. Tada se kod prednjeg levog točka začulo jako škripanje i auto se malo zaneo. Buka je nestala kad sam pustio pedalu, ali se odmah vratila kada sam ponovo zakočio.“

Da ne biste nešto zaboravili, zapišite sipmtome kada se jave. Možda će vam nešto izgledati nebitno, ali potrudite se da tačno prenesete sve relevante informacije. Tako će automehaničar tačno znati šta sve može da bude uzrok problema.

Popravka vozila na putu. Izvor slike Pexels

 

KORAK 2. OTKRIVANJE PRAVOG UZROKA

Na osnovu simptoma utvrđuje se pravi uzrok kvara. Automehaničar treba da razmotriti sve informacije koje mu je vlasnik vozila ispričao i da odvoji važno od nevažnog. Većina vozača nema potrebno znanje o mehanici njihovih vozila i lako mogu da pogreše, da zanemare važne stvari ili da preuveličaju nebitne. Najteže se otkrivaju kvarovi koji se povremeno dešavaju – taman ste došli na red kod majstora, a ono sve u redu.

Kada je saslušao vlasnika, automehaničar prelazi na testoranje. Kako će vozilo da se testira zavisi od vrste problema. Na primer, ako se čuje lupanje koje dolazi iz motora, prvo treba da se proveri zategnutost kaiševa. Ako je sa njima sve u redu, nastavlja se sa pregledom klipova, klipnjača, radilice, bregaste osovine ili ventila. Uzrok lupanja mogu da budu razni - problemi sa paljenjem, loše sagorevanje goriva u cilindrima, oštećeni delovi motora, problem sa podmazivanjem, itd.

Najbolji način za proveru vozila je probna vožnja prilikom koje majstor, sam ili zajedno sa vlasnikom, tokom nekoliko krugova ponovo utvrđuje simptome kvara.

Danas je posao automehaničara je u nekoj meri olakšan korišćenjem opremom za dijagnostiku kvarova. U vozilu se nalazi elektronski senzori koji prate parametre rada motora i ostalih sistema. U servisu se auto jednostavno prikopča za dijagnositiku, podaci se prebace u kompjuter koji ih obrađuje, analizira i prezentuje majstoru. Na osvnovu tih informacija majstor može da odredi stepen i vrstu kvara. Da ne bi bilo zabune, važno je istaći da je kompjuterska dijagnostika velika pomoć, ali nikako ne isključuje prisustvo obučenog i iskusnog majstora.

 

KORAK 3. POPRAVLJANJE KVARA

Kada se utvrdi tačan uzrok problema, automehaničar pravi plan za njegovo rešavanje.

Ponekad je potrebno samo podešavanje, čišćenje nakupljene prljavštine, pregorelog motornog ulja i prašine, nekada je dovoljno samo ažurirati softver u vozilu, kod većih kvarova biće potrebna zamena jednog ili više delova.

Posle izvršene popravke, vozilo se podnovo testira probnom vožnjom kako bi se utvrdilo da li je problem stvarno rešen.

Ako intervencija nije uspešna, kvar će se ponovo javiti i vlasnik će se vratiti u servis. Povratak u servis nosi određenu dozu neprijatnosti, gubitka renomea, pa i sramote za majstore. Razlog za ponavljanje kvara može da bude pogrešna dijagnostika, neotkrivanje pravog uzroka, loš kvalitet rezervnih delova, ali i pogrešno predstavljanje sipmtoma kvara od strane vozača. Isto tako, može da se desi da je stvarni problem maskiran nekim drugim kvarom.

 

ZAVRŠNE REČI

Od vozača se ne očekuje da mogu sami da rešavaju složene kvarove na svojim vozilima. Ali, zbog njihove sigurnosti i bezbednosti, preporučuje se znaju barem osnovne principe rada motora i ostalih sistema. Takođe, treba da budu upoznati sa osnovnom logikom procesa rešavanja problema i kvarova. Nema ništa gore ostati u kvaru na pustom putu, pomoć je daleko, a radi se o veoma lakom kvaru koji može i sam vozač da ga popravi.

Izvor naslovne slike: Pexels

 

---

Tagovi: Kvarovi na vozilu | popravke vozila | popravljanje auta | automehaničar | kako popravljati vozilo | pristup rešavanju kvarova