Postoji mnogo različitih tipova motorcikala u zavisnosti od njihove snage, veličine, brzine, vrsta puteva koje savlađuju (asfaltni ili makadamski), za gradsku vožnju ili za autoputeve, itd. Svaki tip je namenjen različitim vrstama vožnje i stilovima vozača.  Vožnja motora ima mnogo pristalica i zaljubljenika zato što pruža uzbuđenje i adrenalinsko iskustvo koje je teško postići u većini automobila.

 

 

PRIVLAČNOST MOTORCIKALA

Šta je to što privlači ljude motorima? da navedemo najčešće razloge:

Uživanje u vožnji 

Vožnja motora pruža osećaj slobode i pustolovine, vozač je u bliskom kontaktu sa okolinom i prirodom, lakše se povezuje sa njom i može više da uživa u lepim krajolicma. Vetar u kosi, miris asfalata su osećaji koje se ljubitelji dvotočkaša ni za šta na svetu ne odriču.

 

Velike brzine i lakoća manevrisanja

Motorcikli mogu da budu veoma brzi, brži čak i od najsnažnijih sportskih automobila. Sa takvim vozilima vreme putovanja je kraće. Dvotočkaši su praktičniji i pogodniji za savlađivanje gradskih gužvi. Njihovi manji gabariti im dozvoljavaju da mnogo lakše i brže manevršu oko drugih vozila. Dok ste u svom automobilu zaglavljeni u vreme najvećeg špica, motori i mopedi samo prolaze oko vas. Nije beznačajno ni to što se za njih parking prostor skoro uvek nađe. 

 

Manja potrošnja goriva

Motori troše daleko manje goriva od automobila. Uštede na gorivu, posebno sada kada je gorivo veoma skupo, nisu uopšte male. Ide se i korak dalje sa pojavom električnih mopeda i motorcikala. U zemljama jugositočne i istočne Azije (Tajvan, Hong Kong, Malezija, Vijetnam), gde se motori koriste u velikom broju, postoje šeme zamena baterija – kada se jedna potroši ode se u najbliži servis i uzme druga, već napunjena. To je brže i efikasnije od punjenja preko punjača.

 

Ekonomično održavanje

Motori zahtevaju daleko manje održavanje od automobila. To ne znači da uošte ne treba da se povremeno pogledaju i pregledaju, operu i obrišu, ali kod njih nema tako velikih i skupih kvarova kao kod četvorotočkaša.

RIZICI VOŽNJE MOTORA

Vožnja motora osim praktičnosti, uzbuđenja i zabave, nosi i značajne rizike i opasnosti.

 

Veća izloženost i ranjivost prilikom saobraćajnih nesreća

Vozači motora su manje zaštićeni od vozača automobila, kamioneta ili džipova. Njih od sudara i padova ne štiti jaka metalna karoserija, nemaju vazdušne jastuke, niti sigurnosne pojaseve. Udarac i najmanjeg kamenčica koji se u autu jedva oseti, za motorciklistu može da bude opasan. Ukoliko im se desi saobraćajna nesreća, mogu da dožive veoma ozbiljne pa i fatalne povrede.

Motorcikli imaju manje dimenzije što im pomaže kod savlađivanja uskih ulica i gradskih gužvi, ali sa druge strane su  manje vidljivi u saobraćaju. Neoprezni vozači ih ne primećuju,  posebno u uslovima velikih brzina i smanjene vidljivosti na putevima. Najgore je ako motorcikl uđe u bočne mrtve uglove vozila.

Zbog manjih dimenzija i manje težine mopeda i motora smanjena je njihova stabilnost (dvotočkaši ne mogu da budu stabilni kako vozila na četiri točka), što se primećuje prilikom naglih promena brzine i pravca. Stabilnost je narušena i kada se prebrzo vozi, u krivinama i na klizavom kolovozu, kao i na putevima punih rupa (što je slučaj kod nas). Poteškoće u održavanju ravnoteže i upravljanju motora mogu lako da dovedu do nesreće.

 

Vremenski uslovi

Vozači motorcikala su izloženi lošim vremenskim prilikama. Jedina zaštita od kiše, snega, snažnih vetrova, oluja, hladnog vremena i vrelog sunca su kaciga i odelo. Velike brzine koje se postižu samo povećavaju uticaj nepovoljnih vremenskih uslova. Ko nije naviknut na ove teškoće, veoma se lako razboli. Osim toga, loše vreme deluje i na povećanu klizavost puta, smanjenu vidljivost i manju stabilnost dvotočkaša.

 

Kod kojih vozača je veći rizik od povreda?

Izloženost i ranjivost je veća kod neiskusnih motorciklista koji još uvek nisu savladali veštinu vožnje i koji su skloniji greškama. I za vožnju motora je potrebna obuka i polaganje za vozačku dozvolu.

Druga kategorija vozača sa većim rizikom od nesreća su agresivni vozači koji ne vode računa o drugim učesnicima u saobraćaju, ne obaziru se na saobraćajna pravila, voze veoma brzo i neoprezno.

Treća kategorija su oni vozači koji nemaju ili ne žele da nose adekvatnu zaštitnu opremu.

Zaštitna oprema za motorciklsite

Svaki motorciklista mora da ima kvalitetnu zaštitnu opremu:

• Kaciga –  mora pravilno da se pričvrsti i da je adekvatne veličine
• Vizir i naočare – na kacigama postoje viziri koji štite oči od vetra, prašine, insekata i sunčevog zračenja. Vozač kao dodatnu zaštitu može da odabere dodatne specijalne naočare za vožnju motora
• Jakna - pruža zaštitu od vetra, kiše, snega, hladnoće i povreda u slučaju pada. Najkvalitetnije su one jakne koje imaju ugrađene štitnike za grudni koš, kolena, laktove, ramena i leđa, kao i dodatne termo postave za vožnju u hladnim uslovima
• Kišne kabanice – za vožnju u uslovima kiše potrebno je koristiti kišne kabanice
• Štitnici -  nose se ispod odeće i pružaju dodatnu zaštitu od povreda na kritičnim delovima tela
• Rukavice - štite ruke od povreda, hladnoće i obezbeđuju bolji stisak na upravljaču.
• Pantalone ili kombinezoni – obično se prave od kože i štite noge, kukove i donji deo leđa
• Čizme – štite noge od povreda i vremenskih nepogoda. Treba da su čvrste, vodootporne i da se ne klizaju
• Reflektirajuće trake - dodaju se na jaknama ili kombinezonima i pomažu da se poveća vidljivost motorciklista kada je je vidljvost smanjena noću, kada je magla i sl.

 

 

---

Tagovi: vožnja motorcikala | mororcikli | mopedi | motori