Po čemu se gradska i vožnja na otvorenim putevima razlikuju?

Svaki teren, svaka sredina i svaka vožnja ima svoje osobine i karakteristike. U principu, u gradu (iako ne mora da je uvek tako) se kraće putuje, ali vožnja može da bude komlikovanija, nervoznija i stresnija, dok otvoreni putevi nude veće brzine, ujednačeniju vožnju, lepše i slikovitije poglede, ali i više opasnosti.

Gradska vožnja se odlikuje većim brojem učesnika u saobraćaju, punim ulicama, čestim zaustavljanjima zbog raskrsnica i semafora, složenim manevrima, težem nalaženju mesta za parkiranje. Sam sistem saobraćajnica u gradovima je složeniji i komplikovaniji.

Zbog toga je gradska vožnja kompleksnija i teža, od vozača se zahteva da stalno bude svesan svog okruženja, da konstantno prati saobraćaj i saobraćajna pravila, da proverava retrovizore i bočna ogledala, da pravovremeno pokazuje svoje nemere preko žmigavca ili sirene, da bude spreman na nagla kočenja i ubrzavanja, da pazi na nagle i neočekivanje manevre od strane drugih, često neodgovornih i bahatih vozača, kao i na neoprezna pretrčavanja ulica od strane pešaka.

Manje opterećeni otvoreni putevi nude opušteniju i ujednačeniju vožnju, sa više uživanja u vožnji i lepim predelima. Brzina je veća, nema "seckanja" tokom vožnje, svako ima svoju traku i nema ukrštanja sa drugim vozilima, ima manje pešaka i biciklista na koje treba paziti. Ali i na otvorenim putevima treba biti izuzetno pažljiv. Veće brzine donose veće opasnosti po bezbednost.

Na manjim seoskim putevima treba da se obrati pažnja na domaće i divlje životinje kao i na traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju (najčešći uzrok saobraćajnih nesreća na lokalnim vojvođanskim putevima). Ovi putevi su uski, neosvetljeni, nepregledni zbog rastinja sa strane, sa mnogo krivina, a vozači nisu naviknuti na druga vozila i voze brzo i neoprezno.

 

Vrsta saobraćajnica

U gradovoma se vozi uglavnom na obeleženijm asfaltiranim ulicama i putevima koje su manje ili više osvetljeni. Kako bi se uspešnije kontrolisao protok saobraćaja postoje više kategorija puteva i ulica - bulevari, ulice sa dve, tri ili više traka, jednosmerne ulice, tramvajske šine, pešački prelazi, semafori, žute trake za javni prevoz, itd.

Otvoreni putevi mogu da budu različitog karaktera i tipa – autoputevi, međunarodni putevi, magistralni putevi, regionalni, seoski putevi. Saobraćajnice prvog reda su dobro obeležene i osvetljene, sa dbogatom i informativnom saobraćajnom signalizacijom. Manji putevi su krivudavi, signalizacija i horizontalno obeležavanje različitog kvalititeta, može da bude dobra ali i veoma oskudna, u ruralnim predelima putevi su često bez asfaltne podloge.  

Gužve

Na ulicama velikih gradova vladaju velike gužve. U saobraćaju učestvuju automobili, motorcikli, bicikli, vozila gradskog prevoza, autobusi, tramvaji, trolebusi, taksi vozila, dostavna vozila, kamioni, itd.

Većina ljudi koja živi u gradovima putuje na posao, vodi decu u školu i vrtić, ide kod doktora, u kupovinu, itd., skoro u isto vreme, i tada se prave najveće gužve i zastoji (tz. špicevi). Iako su rastojanja putovanja u gradu kraća, dešava se da vreme vožnje bude veće nego za istu kilometražu na otvorenim putevima.

Gužve se dešavaju i na otvorenim putevima, posebno u vreme turističkih sezona, praznika i slično, ali u daleko manjoj meri i mogu lakše da se izbegnu.

 

Brzina vožnje

Na otvoreniim putevima se putuje brže, autoputevi imaju ograničenje od 120 – 130 km/h (u Nemačkoj na primer, ne postoji ograničenje brzine, pa se vozi i preko 200 km/h).

U gradovima se vozi sporije, u špicevima se skoro mili, ima mnogo semafora i raskrsnica, “ležećih policajaca”, i drugih prepreka koji još više usporavaju i tako sporu vožnju. Statistike pokazuju da se u gradovima dešava više saobraćajnih nesreća, ali na otvorenim putevima baš zbog veće brzine, ima više žrtava.

 

Loše vozačke navike

Vožnja u gradovima, zbog zastoja, gužvi, dugih čekanja, i raznih manjih ili većih problema u vezi sa neodgovornim ponašanjem vozača, pešaka i ostalih učesnika u saobraćaju, može da bude veoma stresna. Neki vozači pribegavaju bahatim i nebezbednim taktikama kao što su presecanje puta (popularno nazvano i “sečenje”), nedozvoljena preticanja, zaustavljanja i parkiranja na kolovozima. To kod drugih vozača može da stvori nervozu, bes i konfliktne situacije.

Na otvorenim putevima toga je manje, ali vozači mogu da se  uljuljkaju u lažni osećaj sigurnosti, da voze previše opušteno, da se “uspavaju”, utonu u svoje misli i da ne vode računa o dešavanjima na putu.  

I na kraju

Videli smo da se gradska i vožnja na otvorenim putevima razlikuju. Vozači treba da se prilagode različitim vrstama vožnje i da budu svesni izazova i opasnosti koja svaka situacija i teren nosi.

Dosta zavisi i od vrste vozila. Različita vozila su različito prilagođena različitim karakteristikama - manji, vižljastiji i startniji gradski automobili se bolje snalaze u gradskoj vožnji, snažnije, brže i udobnije limuzine su odlične na otvorenim putevima. Vozači koji su spremni za malo avanture po ruralnim i makadamskim putevima najviše odgovara od snažan i izdržljv džip ili SUV.

Ukoliko se vozilo iznajmljuje, prema vrsti i karakteritikama vožnje treba odabrati adekvatno vozilo. Sa svoje strane rent a car agencije u svojoj ponudi moraju da imaju sve klase i modele koje odgovaraju različitim uslovima vožnje.

Slike izvor https://www.pexels.com/search/city%20traffic%20jam/

                 https://www.pexels.com/search/open%20road/

 

---

Tagovi: gradska vožnja | vožnja na otvorenom putu