Udarne rupe na putevima ne samo što su neudobne za vožnju, nego su i jedan od najčešćih uzroka za saobraćajne nesreće. Oštećenja koja su izazvana udarnim rupama mogu da izazovu promene u ponašanju vozila, poteškoće u upravljanju, gubljenje pravca, pojavu vibracija i neuobičajene buke.         

Ali prvo da vidmo kako i zašto nastaju.

 

Koju su uzroci za pojavu udarnih rupa?

Udarne rupe na putevima nastaju zbog kombinacije nepovoljnih vremenskih uslova, pojačanog saobraćaja i lošeg kvaliteta puteva.

Vremenski uslovi – niske temperature, kiša, sneg, led, itd., su najznačajniji faktori za nastanak udarnih rupa na saobraćajnicama. Za vreme hladnih zimskih dana voda ulazi preko (u prvo vreme manjih) površinskih pukotina u dubinu puta. Pod uticajem temperatura ispod 0 stepeni, ona se tamo smrzne i formira naslage leda koje se šire i povećavaju pukotine. Kad se temperature vrate u normalu i led se otopi, na površini puta ostaju manje ili veće rupe;

Česte promene temperaure – u krajevima gde su zime dugačke i surove, putevi više trpe. Javlja se začarani krug zamrzavanja i odmrzavanja podloge, pri čemu se voda odmrzava u toplijim danima ili tokom dana, a zatim se ponovo zamrzava kada temperatura padne. Za stabilnost i strukturu puta to je veoma loša kombinacija;

Erozija - kroz pukotine na putu voda prodire i postepeno ispira slojeve ispod asfaltne podloge. To može da traje godinama bez nekih vidljivih promena, sve dok se odjednom ne otvore rupe. Zemljotresi, poplave, tornada, snažne oluje i ostale nepogode ubrzavaju eroziju i odnošenje materija;

Gustina saobraća – što je saobraćaj gušći, to se asfaltni sloj brže troši i voda lakše prodire u donje slojeve puta;

Težina vozila – teška vozila poput kamiona ili autobusa vrše veći pritisak na put. Ako je struktura puta zbog erozije ili usled delovanje leda već oslabljena, dolazi do pucanja asfalta i stvaranja udarnih rupa;

Kvalitet i starost puteva – svedoci smo da je kvalitet naših puteva dosta loš, kako zbog korišćenja neadekvatnih materijala, tako i zbog starosti i neodržavanja saobraćajnica. Ponekad se rupe samo presvuku novim slojem asfalta što samo površno rešava problem. Loš kvalitet ima direktan uticaj na pojavljivanje udarnih rupa;

Preterana upotreba soli – kako bi sprečili poledicu na saobraćajnicama, putari koriste so, koja osim što je korisna može da bude i štetna zato što deluje abrazivno na asfaltnu podlogu. Isto tako, nepažljivo korišćenje plugova za čišćenje snega može da izazove pojavu pukotina i rupa.

 

Oštećenja na vozilima koja nastaju zbog udarnih rupa

U zavisnosti od broja i veličina rupa na putu, brzini vožnje i tipu vozila, ove štete mogu da budu prilično ozbiljne. Na primer:

• Oštećenje guma – rupe na putu mogu da uzrokuju probijanje gume, njenu deformaciju, nagnječenje i pojava izbočina na bočnim stranama. U težim slučajevima pucanja, gume moraju da se zamene;
• Oštećenja na amortizerima i sistemu vašanja (radi se o jednom od najtežih i najskupljih oštećenja);
• Oštećenja volana, poluosovina i ostalih delova sistema za upravljanje;
• Oštećenja na sistemu za odvod izduvnih gasova (auspuh);
• Oštećenja na karoseriji.

Rupe na putu. Izvor slike Rüveyda, Pexels

Rupe na putu mogu da oštete vozilo na mnogo načina. Ponekad vozač i ne primeti da nešto nije u redu sve dok ne bude prekasno. Znaci koji ukazuju da su se zbog udarnih rupa pojavaila oštećenja na vozilo:

Snažan udarac – tokom do tada mirne vožnje vozač oseti da je njegov točak snažno udario i “propao” u nešto. To je jasan znak da je naleteo na udarnu rupu i da (u zavisnosti od jačine udarca) treba da stane i prekontroliše da li je nastala veća šteta i da li može da produži sa vožnjom. Ponekad na instrument tabli zasvetli lampica upozorenja.

Probušena ili oštećena guma – jedna od najčešćih i najopasnijih šteta zbog udarca u rupu na putu. U zavisnosti od brzine i veličine rupe, guma može da se ošteti i postepeno da ispušta vazduh dajuću vozaču vreme za reakciju, a može i snažno da eksplodira, pri čemu vozilo gubi pravac i može da izleti sa puta.

Problemi sa upravljanjem – bilo koji problem sa upravljanjem, gubljenjem pravca, “vučenjem” u jednom pravcu, pojavom i najmanjih vibracija na volanu, problemi pri kočenju, itd., ne sme da se zanemari. Radi se o jasnim pokazateljima da je udarna rupa uticala na balans i upravljivost vozila, da točak više nije dobro centiran, da je možda oštećeno vešanje ili kočnice i da vožnja više nije bezbedna.

Neobična buka – posle jakog udarca u rupu na putu, često se javlja snažan zvuk koji do tada nije postojao. U zavisnosti od oštećenja to može da bude neprijatno škripanje, lupanje i sl.

 

Kako izbeći rupe na putu?

Ako se put nalaze udarne rupe vozač mora da promeni stil vožnje. I sam zdrav razum kaže da treba da se smanji brzina i da se obrati veća pažnja na uslove na putu. Treba pokušati zaobići rupe bez izlaženja iz svoje trake. Ako su rupe tolike da ne mogu da se zaobiđu, treba maksimalno smanjiti brzinu i nežno preći preko njih čvrsto držeći volan kako bi se zadržala kontrola. Na putu sa puno rupa ne treba naglo kočiti, ubrzavati i menjati pravac.

Ako često putujete u krajeve gde su putevi loši i gde znate da će da vas sačekaju udarne rupe, bolje je da iznajmite robusnije vozilo koje ima dobro amortizaciju i koje može bez problema da prolazi preko većih rupa i neravnina. Starija vozila na putevima sa puno rupa ne mogu dugo da izdrže.

Naslvona slika, izvor Willian Justen de Vasconcellos, Pexels

---

Tagovi: rupe na putevima | udarne rupe | kako izbeći rupe na putevima