RENT A CAR AERODROM BEOGRAD 
Iako na prvi pogled možda ne izgleda tako, vožnja je fizički i psihički veoma teška i iscrpljujuća aktivnost koja utiče na zdravlje vozača. To je posebno izraženo kod profesionalnih vozača koji su iza volana svaki dan i noć (vozači kamiona, autobusa, taksisti, itd).
Koji su najčešći zdravstveni problemi koji se javljaju kako posledica dugih vožnji? Nabrojaćemo neke od najčešćih.
Dugotrajno sedenje – da bi savladali velike udaljenosti vozači su prinuđeni da provedu dosta vrmena u sedištu. Previše vremena u naudobnom položaju može da dovede do problema s mišićima, kičmom, vratom, leđima, smanjenom cirkulacijom, problema sa kondicijom, debljanje i dijabetes.
Nervoza i psihički pritisak – nervoza je kod vozača prisutna zbog same prirode saobraćaja, loših vremenskih uslova i opasnosti koji vrebaju na putu, gužvi, rokova dostave koji moraju da ispoštuju, itd.
Neredovna i nepravilna ishrana – brza i suva hrana, slatkiši, keks ili grickalice koji se konzumiraju na kratkim pauzama ili dok se vozi su najčešća hrana vozača. Takvi obroci su nezdravi i neredovni.
Vremenski uslovi na putu – dok su na putu, i leti i zimi, vozači su izloženi izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima: vrućina ili hladnoća, prejako sunce ili kiša, sneg, mraz, magla, oluje i tako dalje.
Smanjena fizička aktivnost – Dugotrajno sedenje znači i mala, često i nikakva fizička aktivnost.
Zagađenost vazduha – vozači su stalno okruženi štetnim i kanceroganim izduvnim gasovima koji su izuzetno štetni za ceo organizam, a posebno za pluća.
Neredovni zdravstveni pregledi – dok su na putu, vozači ne mogu da posete svog doktora. Često voze i bolesni, pa se dešava da mala prehlada preraste u nešto ozbiljnije.
Dugi sati vožnje, posebno tokom noći, dovode do hroničnog umora i iscrpljenosti, pada koncentracije i povećanog rizika od nesreća. Dosta vozača spava u skučenim vozilima ili u substandardnim odmaralištima i motelima, pri čemu je kvalitet spavanja loš i ne dovodi do odmaranja organizama. Javljaju se nesanice i isprekidan san, a tokom vremena može da dođe i do pojave hroničnog umora, koji utiče na opšto zdravstveno stanje.
Usled nervoze zbog saobraćajnih uslova i dugih putovanja, kod vozača se često pojavljuje nervoza, ankcioznost i stres. Ukoliko se ovakvo stanje ne sanira na vreme, može da preraste u hronične probleme sa mentalnim zdravljem.
Vozači moraju da imaju dobar vid, ali dugi sati vožnje, posebno noću i u lošim vremenskim uslovima, kada je vidljivost na putu smanjena, vode ka prevelikog naprezanja očiju, umor i slabljenje vida.
Loša i neredovna ishrana izuzetno štetno deluje na digestivni sistem i može da izazove gorušicu, nadimanje želudca, dijareju, opstipaciju, preveliku gojaznost ili gubitak težine, promene u raspoloženju, a u težim slučajevima i dijabetes, kardiovaskularne probleme, visok krvni pritisak, itd.
Dugi radni sati, napor, slaba fizička aktivnost i stres u velikoj meri povećavaju rizik od kardiovaskularnih problema.
Dugotrajna izloženost zagađenjima može da utiče na javljanje problema sa disanjem, astme, bonhitisa, raznih alergija i drugih obolenja disajnog sistema.
Kod vozača nije retka pojava upala zglobova, reume, hroničnog artiritisa i išijasa. Simptomi artritisa i reume su bolovi i otoci u zglobovima, a kod išijasa bol i trnci u donjem delu leđa i nogama.
Zbog dugotrajnog sedenja u jednom položaju kod vozača se često javljaju bolovi. Bolovi se povećavaju usled nepravilnog držanja tela, pogrbljenosti, prevlikog naginjanja unapred preko volana, nepravilnog sedenja kada leđa nemaju podršku ili kada se sedi “nakrivo”. Najčešći bolovi su u sledećim delovima tela:
Bolovi u leđima, ramenima i vratu - kod leđa se bol obično manifestuje u lumbalnoj oblasti, dok kod vrata u zadnjem delu. Bolovi u vratu su uzrokovani izvijanjem vrata, lošim držanjem ili nedovoljnim pomeranjima glave prilikom dugih vožnji.
Bolovi u kukovima - bolovi u kukovima se javljaju u slučajevima kada vozač ima problema da ispruži noge, kada su pedale preblizu, kada je pognut u stranu ili naslonjen na vrata ili kada nema gde da nasloni svoju levu nogu.
Glavobolje - glavobolje su mogu javiti zbog napetosti, ali i zbog dehidracije i gladi.
Da bi se izbegli bolovi veoma je važno pravilno podešavanje sedišta. Nepravilno podešeno sedište, kada je preblizu ili previše udaljeno od pedala, kada naslon nije pravilno nagnut, dovodi do lošeg držanja i povećanog pritiska na različite delove tela. Novija sedišta imaju lumbalnu potporu za leđa, a ukoliko nemaju, može da se koristi jastuče za podupiranje.
Da bi izbegli zdravstvene probleme, vozači tokom vožnje treba da održavaju pravilno držanje tela, da prave česte pauze, u kojima treba da se kreću i prave vežbe istezanja.
Osim toga, kada ne voze ne smeju da zaborave da redovno održavaju svoju kondiciju, da vežbaju, da se zdravo hrane i imaju dovoljno sna. Masaže i ostali tretmani isto tako mogu da pomognu.
A možda najvažnije je da imaju svest i da se brinu o svom zdravlju, da se javljaju na redovne zdravstvene preglede i da ne praskaču redovnu terapiju i tretmane. Na taj način će i vožnja da bude lakša i sigurnija.
Ukoliko treba da krenete na put a ne osećate se dobro, postoji opcija da iznajmite vozilo sa vozačem. Nemojte da rizikujete i iskoristite tu mogućnost!
Slike Pexels
Najudobniji automobili srednje klase idealni su za putovanja. Saznajte koji modeli nude najbolji komfor, stabilnost i praktičnost pri iznajmljivanju vozila.
Kupovina polovnog automobila krije brojne zamke – od lažirane kilometraže do skrivenih kvarova. Saznajte kako prepoznati pouzdano vozilo i doneti mudru odluku.
Beograd. Grad koji živi punim plućima, gde se dan i noć prepliću u neprestanom ritmu. Lako je zaljubiti se u njega — u ljude, arhitekturu, miris jutarnje kafe na Vračaru i večernje svetlucanje sa Kalemegdana. A ako želite da ovu metropolu zaista doživite, učinite to na četiri točka, uz uslugu rent a car u Beogradu – vaš ključ za slobodu i doživljaje...
