Magla je meteorološka pojava koja se događa kada se vazduh koji je bogat vodenom parom u dodiru sa hladnom površinom Zemlje kondenzuje u sitne kapljice vode ili u ledene kristale koji lebde u vazduhu. Negativna karakteristika magle je što smanjuje vidljivost i utiče na normalno odvijanje saobraćaja. Može da bude veoma gusta i da smanji vidljivost na svega nekoliko metara. Vožnja po magli je jedna od najopasnijih situacija za vozače iz sledećih razloga:

• Smanjena vidljivost - magla smanjuje vidljivost, ponekad i veoma dramatično. Kada je magla gusta, vozači ne mogu jasno i na vreme da vide druga vozila, pešake, saobraćajne znake i prepreke na putu
• Veća verovatnoća od saobraćajnih nesreća – kao posledica smanjene vidljivosti, vozači ne mogu pravovremeno da reaguju na iznenadne situacije, što može da vodi ka manjim ili većim sudarima
• Lančani sudari su među najopasnijim saobraćajnim nesrećama. Dešavaju se pri smanjenoj vidljivosti i velikoj brzini vozila u koloni. Tada može da dođe do kontakta većeg broja vozila sa mnogo žrtava i teških povreda
• Povećana klizavost kolovoza – u uslovima magle javlja se kondenzacija vlage na površini puta, koja povećava njegovu klizavost. Ukoliko su temperature ispod nule, dolazi do pojave poledice koja je posebno opasna, zato što je vozači ne vide i veoma lako izgube kontrolu nad vozilom
• Opasnost za pešale i biciklistet – kada se magla spusti, pešaci i biciklisti se veoma teško primećuju. Preporučuje se da nose reflektirajuće prsluke i da se kreću što dalje od kolovoza

Kada voze u magli vozači se mogu osećati nesigurno, zabrinuto, da imaju poteškoća u orijentaciji kao i povećan nivo stresa, ankcioznosti, straha i panike.

U nastavku pročitajte nekoliko saveta koja vam mogu pomoći da se bolje snađete u uslovima magle na putu.

 

SAVETI ZA VOŽNJU PO MAGLI

UPOTREBA SVETLA ZA MAGLU

Većina vozila ima svetla za maglu, koja su specijalno dizajnirana da pomažu vozačima u uslovima magle i smanjene vidljivosti (jaka kiša, sneg, niska oblačnost). U nekim državama gde su klimatske prilike takve da često ima magle, ova svetla su obavezna.

Svetla za maglu su postavljena niže od glavnih farova (na primer u prednjem braniku). Ova pozicija im omogućuje da svetlosne zrake usmeravaju prema kolovozu i pod takvim uglom da se svetlost ne odbija od magle. Preporučuje se da se svetla za maglu obavezno koriste kada je vidljivost na putu manja od 100 metara.

Ako vozilo nema svetla za maglu, treba da koristi samo oborena ili poziciona svetla. Kada je na putu prisutna gusta magla, duga svetla ne smeju da se koriste zato što je njihov ugao takav da se svetlost reflektuje nazad prema vozaču i on ispred sebe vidi samo beli zid.

Postoje situacije kada svetla za maglu ne treba da se koriste:

• kao zamena za pokvarene farove
• kada nema magle ili kada je u tragovima
• kada je vozilo parkirano pored puta
• u vedrim noćima kao dodatno svetlo  

Osim na prednjem kraju, vozila imaju svetla za maglu i sa zadnje strane. Nalaze se ispod stop svetla, i bacaju crvenu svetlost. Glavna uloga ovog svetla je da u uslovima guste magle pomogne drugim vozačima da uoče vozilo koje je ispred njih.

ODMAGLJIVANJE VETROBRANSKOG STAKLA

Po nekom pravilu, kada je magla gusta, šoferšajbna i prozori na automobilu će se zamagliti. Veoma je opasno voziti u takvim uslovima, zato stakla treba odmagliti. To najlakše može da se uradi korišćenjem brisača i usmerenog toplog vazduha iz klima uređaja. Brisači i grejanje treba da rade sve dok se ne izađe iz magle zato što prozori mogu ponovo da se zamagle. Za zadnje staklo postoje posebni grejači koji treba odmah da se uključe.

 

PRILAGOĐAVANJE VOŽNJE USLOVIMA MAGLE

Ono što svaki vozač treba da uradi kada naiđe na maglu je da prilagodi svoju vožnju otežanim uslovima na putu.

• Smanjiti brzinu - magla smanjuje vidlivost, okolina postaje mutna, predmeti izobličeni, površina puta je mokra, iznenadne i opasne situacije na putu se (pre)kasno uočavaju i zato je smanjivanje brzine vozila alga i omega.
• Povećati rastojanje između vozila – zbog izbegavanja već spomenutih lančanih sudara potrebno je povećati rastojanje od drugih vozila.
• Kada vozač namerava da smani brzinu, treba da dodirne nekoliko puta kočnicu kako bi upozorio vozače koji voze iza njega.
• U uslovima magle treba češće proveravati retrovizore i bočna ogledala.
• Zaustavljanje treba da se radi samo na mestima koja su pregledna i što dalje od puta.
• Potrebno je obraćati pažnju na ponašanje drugih vozača i prevetnivno reagovati na potencijalno opasne situacije (na primer: iako imate prvenstvo prolaza na raskrsnici, ipak malo usporite i uverite se da će drugo vozilo da vas propusti). Nisu svi vozači vični vožnji u magli tako da treba pretpostaviti da će možda neko pogrešiti.
• Potrebo je strogo držati se svoje trake i izbegavati opasna preticanja.
• Ako vozač i suvozač zbog magle ne vide dobro, treba da otvore prozore kako bi mogli da osluškuju saobraćaj.
• Potrebno je biti odlučan - kada vozač jednom donese odluku, ne sme da se premišlja i da okleva.
• Pre polaska na put obavezno treba da se proveri ispravnost svetla za maglu.
• Ako je moguće, ne kretati na put kada se očekuje gusta magla. Obavezno pratiti vremensku prognozu.
• Izbegavati vožnju zimi, u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada se magla najčešće javlja.  

Vožnja u uslovima guste magle je veoma naporna i teška. Ukoliko se vozač ne oseća spremnim, bolje da je izbegava i da na put krene javnim prevozom ili da iznajmi vozilo sa vozačem.

 

---

Tagovi: vožnja u magli | magla | magla na putu | kako voziti kada je magla