RENT A CAR AERODROM BEOGRAD 
Postoji jedan deo automobila koji istovremeno pomaže da se spasu životi, razbesne drugi vozači, i prouzrokuju besane noći mnogim stanovnicima grada, a to je – auto sirena. Skromna sirena ne dobija baš mnogo ljubavi, ali je bila jedan od prvih dodataka, s obzirom da se ugrađivala i u “kočije bez konja”, što znači već od samog nastanka automobila. Pa, ako vas zanima istorija i evolucija auto sirene, nastavite da čitate.
Neki od današnjih vozača, možda će smatrati da je vožnja bez modernih pogodnosti, kao što su satelitska navigacija i USB portovi za punjenje pametnih telefona, prilično zastarela. Ali, život bez sirene na automobilu, posebno početkom XX veka, kada je saobraćaj uključivao i konje, mogao je bizi zaista katastrofalan.
Tokom godina, trubljenje je dobilo lošu reputaciju, a za to su možda krivi pojedinci koji trube u automobilu i kad treba i kad ne treba, da bi izbacili iz sebe bes i frustraciju.
Međutim, tokom prvih dana od nastanka automobila, po rečima Meta Andersona, kustosa u muzeju Henrija Forda u Dirbornu (Mičigen): “Korišćenje sirene smatralo se ljubaznim. Od vas se očekivalo da zatrubite ako naiđete na pešake, da im date do znanja da prilazite. Smatrali bi vas nepristojnim ako ne koristite trubu, što je sušta suprotnost onome do čega smo danas stigli”.
Ipak, različiti krajevi sveta, znače i različite običaje. Na primer u Kairu, gde je gust saobraćaj isprekidan skoro neprestanim trubljenjem od strane vozača. Čini se kao da se oslanjaju na zvučne informacije, da bi locirali jedni druge.
Na prelazu iz XIX u XX vek, postojale su tri različite automobilske sirene: vazdušna, plastična, i ona što liči na sijalicu a radi tako što je stisnete, poput Maksimilijana Topalovića u filmu “Maratonci trče počasni krug”.
Mogli ste da imate sirenu koju bi vam bukvalno urezali u izduvnu cev, pa bi kada biste je pokrenuli zvučalo slično onoj koju je imala parna lokomotiva. Ili električnu sirenu, koja je više ličina na današnju.
Pionir u tehnologiji auto sirena bio je Miler Riz Hačison, strastveni pronalazač koji je kasnije postao glavni inženjer laboratorije Tomasa Edisona u Vest Orindžu (Nju Džersi). Među njegovim izumima, poput ranog slušnog aparata, bila je i automobilska sirena koja će postati sinonim za čitavu eru.
Klakson, koji je patentiran 1908. godine, bio je Hačinsonov najprepoznatljiviji doprinos svetu automobila. Ovaj uređaj jedinstvenog zvuka postao je sveprisutan kao i Ford Model T, za koji je često bio pričvršćen. U gradovima širom sveta, prepoznatljivi zvuk modela T bio je upravo Klaksonova nezaboravna “ahuga”.
A šta je Klaksonu dalo njegov jedinstveni zvuk? Kako kaže isti istoričar automobilizma, Anderson: “Postoji dijafragma u koju udaraju zupci na rotirajućem točku. Pokreće je električni motor, ali kako se točak ubrzava, dobijate taj “ahuuu” zvuk, dok se kad usporava iza njega čuje “ga”. Zbog čega je i dobila nadimak “Ahuga”.
Nakon što je sa Fordovog modela T prešla na model A, Klakson sirena je do 1930-ih već počela da nestaje. Na njeno mesto stigle su jednostavnije električne sirene koje su, uglavnom, ostale relativno iste do danas.
Po rečima Matijasa Fišera, menadžera proizvodnje auto sirena firme “Bosch Automotive”: “U suštini, funkcija sirene je i dalje ista, kao na početku”. Pošto je proizvodio sirene za automobile od 1921. godine, “Bosch” je sada vodeći dobavljač za proizvođače automobila, uključujući i BMW, Chrysler, Fiat, Ford, General Motors, Honda, Mercedes-Benz, Porsche, Renault, Subaru, Volvo, i mnoge druge.
Savremene sirene traju duže, a koriste manje energije i manje elektromagnetnih interferenci nego ranije. Materijali protiv korozije su pomogli da se produži njihov životni vek, a teflonski filteri koje koristi “Bosch” pomažu u sprečavanju prljavštine i vlage da dopru do sirene, tako da ona traje duže, radeći istim kvalitetom.
“Bosch” proizvodi tri tipa: disk trubu, fanfare i kompresorsku trubu. Poslednja od ove tri koristi se samo u komercijalnim vozilima, kao što su autobusi i kamioni sa prikolicom. Inače, kako kažu iz “Bosch”-a, truba diska proizvodi oštriji metalni zvuk, dok truba pojačana fanfarama emituje harmoničniji i puniji zvuk. Ovo pomaže da se objasni zašto neki automobili emituju prodorniji, dok drugi imaju bogatiji (i manje dosadan) zvuk.
Dok je funkcionalna automobilska sirena obavezan deo opreme na svim putničkim vozilima, kada su sami uređaji u pitanju, svaka država odlučuje šta je po zakonu, a šta nije. Da citiramo profesora Milana Vujanića, našeg poznatog stručnjaka za bezbednost saobraćaja:
“Dozvoljeno je korišćenje u situacijama u kojima dolazi u opasnost nečija imovina ili zdravlje. Recimo, zabranjeno je korišćenje sirena u blizini bolnica i škola, ali to važi samo pod uslovom da nije ugrožen nečiji život, ili da može nastati šteta”. Van toga, rizikujete novčanu kaznu, tj. ako policajac može da dokaže da ste baš vi svirali, što ponekad i nije tako lako.
Problem je što se kod nas sirene najčešće zloupotrebljavaju. Recimo, kada se na semaforu upali zeleno svetlo, pa ako onaj prvi nije već istog momenta krenuo, ostali krenu besomučno da trube. Čemu? U redu, upozoriti nekoga kratko, ako se čovek možda nešto zamislio i odlutao, ali trubiti nekome ko recimo ne može da krene jer mu je auto stao, to zaista nema apsolutno nikakvog smisla. U svemu treba imati meru, pa tako i u trubljenju. Koristite sirenu samo onda kada je to neophodno.
Nadamo se da vam je istorija i evolucija auto sirene bila zabavna. U suštini, sirena je jedan od veoma važnih dodataka svakog automobila. Bez ispravne sirene, ne možete ni da prođete tehnički pregled, pa tako ni da registrujete svoj auto.
Automobili rent a car agencije Unirent se redovno servisiraju, proverava se sve, pa tako i sirena, tako da ukoliko se odlučite da iznajmite neki od njih, ne morate da brinete, sve je u najboljem redu. Srećan put ili bi-biiiiip!
Fotografije: YouTube.com
U savremenom putovanju - brzom, dinamičnom i personalizovanom, rent a car je postao neizostavan deo turističke slike svakog glavnog grada. Automobili nude komfor, uštedu vremena i osećaj slobode koji nijedan drugi vid prevoza ne može da pruži. Zašto je rent a car leti prvi izbor za vožnju mnogih turista- odgovor leži u promenama koje je savremeni turizam doživeo poslednjih decenija. Nekada su turisti uglavnom dolazili organizovano, u grupama, sa unapred isplaniranim turama i ograničenim kretanjem sve, u pratnji turističkog vodiča. Danas, moderni turista 21. veka traži slobodu, fleksibilnost i autentično iskustvo.
Za one koji se prvi put susreću sa rentiranjem, cela procedura može da izgleda prekomplikovano, zbunjujuće i zahtevno. Dosta ljudi ne samo da nisu u toku sa iznajmljivanjem automobila, nego se ne razumeju ni u vozila.
U vremenu kada je fleksibilnost postala valuta modernog putovanja, rent a car agencije su suočene sa zadatkom da odgovore na zahteve korisnika brže, jednostavnije i profesionalnije nego ikada pre. Kako su se rent a car agencije prilagodile stalnoj potražnji je pitanje koje otvara niz tema o transformaciji ove industrije. Ne samo globalno, već i kod nas u Srbiji. Profesionalni nivo usluga više nije izbor, već nužnost, a digitalizacija, od online rezervacija do beskontaktnih preuzimanja vozila postaje novi standard u svetu.
