Zelena mobilnost postaje sve važnija tema na Zapadnom Balkanu, gde zemlje nastoje da modernizuju svoje saobraćajne sisteme kako bi smanjile zagađenje i emisije štetnih gasova. Deklaracija o Zelenoj mobilnosti, usvojena od strane više zemalja u regionu, predstavlja ključan korak ka održivom razvoju. Iako je ovaj korak značajan, put do potpune realizacije zahteva mnogo vremena, truda i investicija.
Na Balkanu, zagađenje vazduha u urbanim sredinama, koje pretežno dolazi od saobraćaja, predstavlja veliki problem. Neki gradovi poput Sarajeva, ovog leta već preduzimaju korake ka smanjenju emisija kroz unapređenje javnog prevoza i uvođenje električnih vozila. Međutim, izazovi su mnogobrojni, uključujući nedostatak infrastrukture za punjenje električnih vozila i visoke troškove ovih tehnologija.
Međunarodna podrška, posebno od Evropske unije, pruža značajne subvencije i finansijsku pomoć za projekte zelene mobilnosti. Uprkos tome, ključna je saradnja između vlada, privatnog sektora i građana kako bi se uspešno ostvarila tranzicija ka održivim transportnim rešenjima. Ovaj zajednički napor može značajno unaprediti kvalitet života u regionu i doprineti globalnim ciljevima smanjenja klimatskih promena.

Održivi koraci Srbije, Bosne i Hrvatske ka ekološkoj budućnosti

Na Balkanu, zelena tranzicija u saobraćaju postaje sve značajnija tema kako bi se smanjili negativni ekološki uticaji i naravno poboljšao kvalitet života. Održivi saobraćaj uključuje različite mere kao što su uvođenje električnih vozila, unapređenje javnog prevoza, razvoj biciklističke infrastrukture i promovisanje pešačenja.
Srbija je počela sa implementacijom zelene politike u saobraćaju to je neosporno, ali je još uvek to sve nedovoljno da bi rezultati bili vidljivi. Beograd planira uvođenje većeg broja električnih autobusa i razvoj mreže stanica za punjenje električnih vozila. Pored toga, radi se na unapređenju biciklističkih staza kako bi se smanjilo korišćenje automobila u urbanim sredinama.
Bosna i Hercegovina takođe prepoznaje potrebu za održivim saobraćajem. Sarajevo je pokrenulo projekte za modernizaciju tramvajske mreže i uvođenje hibridnih vozila u javni prevoz. Postoje i inicijative za promociju biciklističkog prevoza kroz izgradnju novih biciklističkih staza.
Hrvatska je lider u regionu kada je reč o zelenoj tranziciji u saobraćaju. Zagreb se može pohvaliti velikim brojem električnih vozila u javnom prevozu i razvijenom mrežom punionica za električne automobile. Takođe, na hrvatskom primorju se radi na unapređenju pomorskog saobraćaja kroz uvođenje ekološki prihvatljivih trajekata. Iako sve tri zemlje preduzimaju korake ka održivom saobraćaju, Hrvatska trenutno prednjači u implementaciji konkretnih mera i projekata.

Napredak u upotrebi električnih automobila

Električni automobili sve se više probijaji na tržištu, dok vlade širom sveta menjaju svoje politike kako bi podržale ovu ekološki prihvatljiviju tehnologiju. Privatni sektor se brzo prilagođava novim uslovima, a interesovanje potrošača za električna vozila neprestano raste. Ipak, uprkos pozitivnim trendovima, prelazak na široku upotrebu električnih automobila neće biti jednostavan, niti se može desiti preko noći, iako se čini da će biti lakši od mnogih drugih ekoloških reformi. Dok su mnoge prednosti električnih vozila već očigledne, prepreke za njihovo šire prihvatanje takođe su prisutne.
Tokom nemačkih parlamentarnih izbora još 2017. godine, lider nemačkih liberala Kristijan Lindner istakao je potrebu za promenama u nemačkoj autoindustriji. Kao jedna od najvažnijih industrija u Nemačkoj, koja godišnje donosi oko 400 milijardi evra, autoindustrija je, prema njegovim rečima, zaostajala u proizvodnji električnih  automobila. Iako je nakon dolaska na vlast postao oprezniji u vezi sa zabranama vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, njegov instinkt za promene na tržištu bio je ispravan. Danas nemačka autoindustrija proizvodi preko 30 modela električnih automobila, a na nemačkim putevima nalazi se preko milion ovakvih vozila, što čini blizu 3% svih vozila u zemlji. U Sjedinjenim Američkim Državama taj broj je skoro duplo veći, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kini raste velikom brzinom.

Razlozi za prelazak na električna vozila

Upotreba električnih automobila logična je iz perspektive smanjenja štetnih emisija. Ova vozila ne emituju štetne gasove direktno, za razliku od vozila koja koriste fosilna goriva. Trenutno, između 20% i 25% globalnih emisija CO2 dolazi iz saobraćaja, a automobili i kamioni čine čak 75% tih emisija. Podsticanje upotrebe električnih vozila predstavlja jednostavan način za vlade da smanje deo štetnih emisija svojih zemalja. Uz promene zakonskog okvira, vladine politike i subvencije, većinu troškova snose sami potrošači, koji bi svakako kupovali vozila jer su im neophodna za svakodnevni život.

Umesto zaključka:

Zelena tranzicija u saobraćaju na Balkanu može se postići kombinacijom ulaganja u infrastrukturu, pružanja finansijskih podsticaja i promovisanja održivih oblika prevoza. Ključna je saradnja između vlada, privatnog sektora i građana kako bi se osigurala efikasna implementacija zelenih tehnologija, to se odnosi i na mnoge delatnosti poput taksi prevoza, rent a car usluga, dostava....Uz podršku međunarodnih organizacija, posebno Evropske unije, region može značajno smanjiti zagađenje i unaprediti kvalitet života svojih stanovnika.

Nadamo se da vam je tekst koristio, ukoliko budete u skorije vreme imali potrebe za iznajmljivanjem vozila - pozovite nas +381 63 495 495 - stojimo vam na raspolaganju 24/7 tokom cele godine. Vaš Unirent rent a car!

Fotograije :

https://unsplash.com/photos/green-and-white-number-2-HjV_hEECgcM

https://unsplash.com/photos/red-and-black-car-door-WkqHU1G2_sg

https://unsplash.com/photos/a-car-is-parked-next-to-a-gas-pump-WQ7OUxhzRvU

---

Tagovi: saobracaj | balkan | zelena tranzicija